Došao je i poslednji dan turneje po Americi, tačnije dan pred pakovanje i povratak u Srbiju. Već rano ujutru, krenula je jedna ekipa da pomogne oko pakovanja opreme koju nam je poklonio ISG (Iternational Sports Group). Oprema je u severnom delu grada Milwakee na oko sat i po vožnje od Whitewatera. Jednim autom se išlo tamo, dok je drugi deo tima krenuo kod trenera Johna Vodenlica, odakle su dalje nastavili na utakmicu Brewers -Cubs.
Ispred prostorija u kojima je bila oprema sačekao nas je predsednik ISG, Tom O’Connell, na čiju je inicijativu prikupljena oprema koja se šalje za Srbiju. Oko petaestak kutija prevezli smo do lokalne kurirske službe, iz koje će oprema (u kojoj je veliki broj palica, kečerske opreme, torbi…) biti poslata direktno u magacin Lifeline u Indijani. Interesantno je da je prilikom odlaska stradalo poštansko sanduče, ali to je neka druga priča.
Najvažniji događaj dana je bio odlazak na utakmicu Brewers – Cubs, inače derby. Očekivalo se da će stadion biti krcat. Automobil koji je išao da pakuje opremu stigao je na parking stadiona, na kome je bio haos u najpozitivnjijem smislu (roštilj, piće, igre, deca…ma pravi praznik).
Drugi auto zapeo je u velikoj gužvi ispred isključenja za stadion, pa je dolazak potrajao. Bilo je izvesno da ćemo propustiti početak utakmice. Sedenje pored wall of fame u senci se odužilo, ali ekipa je nakon pola sata stigla. Red je bio ogroman, pa je ulazak na stadion trajao pola sata. Ovom prlikom se zahvaljujemo Aleksu Vodenliću koji je obezbedio karte za ovu utakmicu.
Imali smo odlična mesta uz levu faul liniju u 15. redu. Sunce je przilo ali nas to nije sprečilo da odgledamo utakmicu do kraja.
Već na samom početku Cubsi vode sa 3-0, da bi na početku treće izmene već bilo 6-0 za ekipu iz Chicaga. Svi su pomislili da je tu kraj utakmice jer su do tada Cubsi bili bolji tim. Ipak, krajem treće, Brewersi se vraćaju sa tri poena i na semaforu stoji 6-3. Ništa posebo se ne dešava do kraja sedme izmene, kada počinje ludilo. Ekipa iz Milwakee sa tri poena izjednačava, a na tribinama grmi.
Cubsi ne uspevaju da urade ništa u napadu, ali domaćin u osmoj izmeni pravi nova dva poena i preokreće rezultat na 8-6, što je na kraju bio konačan rezultat. Zanimljivo je da smo sedeli blizu levog outfileda u kojem je za Brewers igrao Christian Yelich, koji je između izmena loptice za zagrevanje bacao u publiku. U poslednjoj izmeni, bacio je lopticu na naš deo tribine, a Matija Đokić volšebno stiže do iste, niko ne zna kako! Nadamo se da će tako i u infieldu da hvata.
Odlazak sa utakmice je bio, takođe, zanimljiv. Verbalna svađa navijača u pokretu, više komična, dotakla je i naše igrače, pa je tako Wyatt nešto dobacio, jedna devojka se složila sa tim, pa je sa njim i Damjanom Nikolićem skoro do kola raspravljala o, ko zna čemu.
Ako je dolazak za prvi automobile bio lak, onda se može reći da je odlazak bio “pakao”, jer je ekipa provela u redu za izlazak preko sat vremena. Auto koji je došao na prednji parking, bez većih problema zaputio se u Outlet mall, na putu za Whitewater.
Zbog manjka mesta i mnogo stvari, otišli smo do rent-a-car-a na aerodromu u Milwakee-ju, gde je Ron Feemster uzeo kola sa kojima će ići na aerodrom u Chicago na dan puta. Tako smo se razdvojili u tri grupe, pa je pao još jedan kraći šoping u okolini Milwakee-ja.
Dolazak u smeštaj značio je pakovanje i čišćenja soba, kako bi sve ostavili kako smo našli.
Jutro donosi završno pakovanje, pregled soba i pakovanje stvari u kola. Ron, Wyatt i Walker Feemester su se pozdravili sa igračima i trenerima, jer su imali let malo ranije iz Chicaga.
Četvrti jul doneo je male promene u saobraćaju u Whitewateru, pa je malo duže nego planiralo trajalo izlaženje iz gradića koji je deset dana bio domaćin reprezentacije Srbije.
Na aerodrom O’Hare smo stigli posle skoro dva sata vožnje. Naravno, putovanje nije bilo gotovo, jer smo morali da ostavimo automobile u predgrađu Chicaga, Nilesu, odakle nas preuzima i vozi do aerodroma John Vodenlich.
Pozdrav uz veliko HVALA treneru na svemu što je uradio za reprezentaciju Srbije u deset dana.
Čekiranje je prošlo brzo i lako. Avion za Amsterdam je bio poluprazan, pa je posle poletanja došlo do “velike seobe”, jer su svi pohrlili ka praznim mestima. Znali smo još pre dva meseca da nam je otkazan prvobitno rezervisani jutarnji let Amsterdam-Beograd i da imamo preko 12 sati da čekamo između dva leta, pa je plan bio da se poseti Amsterdam. No, nije to baš išlo po planu, jer je Amsterdam zadesilo veliko nevreme, koje je prevrtalo autobuse, čupalo drveće i pokvarilo nam planove. Tog dana je centar nejvećeg holandskog grada bio zatvoren. Bilo je skoro nemoguće doći do centra grada jer ni autobusi ni vozovi nisu išli do centra. Jedino što je ostalo da se ispuni vreme je bilo spavanje.
Naravno, oluja je sve poremetila, pa je i let za Beograd pomeren za dva sata, što je produžilo ionako već dug boravak na aerodromu.
Let do Beograda trajao je malo više od dva sata. Kada smo sleteli, poznata lica su bila u odboru za doček, pa smo nakon pozdravljanja otišli svojim kućama…
POGLEDAJTE SLIKE:
