Sedmi dan boravka u SAD doneo je malu promenu. Zakazana je utakmica protiv Blue Dukes, inače šampiona države Wisconsin u ovoj godini. Dolazak na teren (koji je pravljen po nacrtima terena Warhawksa) na severu Milvokija u Whitefish Bay trajao je oko sat i po vremena.
Teren je smešten u bloku u samom naselju, okružen kućama, pa komšije sa prozora mogu da gledaju utakmice. Naš tim je imao tu čast da su Jay Wojicinski i Andrew Bergholz bili treneri na ovoj utakmici. Inače su obojica vodili Blue Dukes ove godine do titule državnog šampiona.
Utakmica nije bila ništa posebno za Srbiju. Na mestu startnog pitchera počeo je David Prokić, koji je solidno odradio svoj deo posla, ali odbrana nije baš radila tokom utakmice. Nastavio je kao pičer Aleksandar Stefanović, koji je i završio utakmicu. Kanacan rezultat je bio 15-0 za domaćine. Iako su posle utakmice „Vojvode“ morale biti brze jer su igrale na turniru nedaleko od Milvokija, roditelji igrača su se potrudili i organizovali ručak za svu decu. Pritom je svaki naš igrač dobio poklon od Milwakee Brewersa (majice, kačket i termos) koju je obezbedio Craig Counsell, trener Brewersa. Ručak je protekao u druženju igrača, trenera i roditelja, nakon čega je naša ekipa otišla na tuširanje u srednju školu.
Pre odlaska na Summerfest, ekipa je završila u obližnjem šoping molu, u kom su igrači „odradili“ kratki šoping uz par anegdota. John Vodenlich je oko 14h okupio ekipu i krenulo se na Summerfest inače jedan od najvećih muzičkih festivala u svetu. Održava se od daleke 1968. godine, a od 1999. godine drži Ginisov rekord po navećoj poseti od preko 800.000 posetilaca. Promašeni put i ludnica u Milvokiju, naterali su ekipu da sa parkinga trči do ulaza jer su se karte mogle podići samo do 15h. Zanimljivo je da svako ko je imao obeležje UWW (majicu, kačket, dux....) dobio besplatnu kartu za ulaz na festival. Dugo je trajao ulazak, čekajući trenera i neke igrače, ali posle dogovora, usledilo je razdvanje i odlazak na nekoliko pozornica.
Rok, kantri, tehno, pa čak i indijski rok, sve je bilo u opticaju, pa je tako starija ekipa završila na John Waite (poznati hit iz 80-tih: Missing you), dok su mlađi posle kratkog zadržavanja sa trenerima odlučili da potraže nešto zanimljivije. Manjali su se dogovori oko povratka u Whitewater, a napokon posle četiri i po sata boravka krenulo se „kući“. Put do Whitewatera potrajao je nešto više od sat vremena uz kratko zaustavljanje u restoranu brze hrane Chick-fil-A na insistiranje dece.
SLIKE:
