Došao je i poslednji dan turneje po Americi, tačnije dan pred pakovanje i povratak u Srbiju. Već rano ujutru, krenula je jedna ekipa da pomogne oko pakovanja opreme koju nam je poklonio ISG (Iternational Sports Group). Oprema je u severnom delu grada Milwakee na oko sat i po vožnje od Whitewatera. Jednim autom se išlo tamo, dok je drugi deo tima krenuo kod trenera Johna Vodenlica, odakle su dalje nastavili na utakmicu Brewers -Cubs.

Ispred prostorija u kojima je bila oprema sačekao nas je predsednik ISG, Tom O’Connell, na čiju je inicijativu prikupljena oprema koja se šalje za Srbiju. Oko petaestak kutija prevezli smo do lokalne kurirske službe, iz koje će oprema (u kojoj je veliki broj palica, kečerske opreme, torbi…) biti poslata direktno u magacin Lifeline u Indijani. Interesantno je da je prilikom odlaska stradalo poštansko sanduče, ali to je neka druga priča.

Najvažniji događaj dana je bio odlazak na utakmicu Brewers – Cubs, inače derby. Očekivalo se da će stadion biti krcat. Automobil koji je išao da pakuje opremu stigao je na parking stadiona, na kome je bio haos u najpozitivnjijem smislu (roštilj, piće, igre, deca…ma pravi praznik).

Drugi auto zapeo je u velikoj gužvi ispred isključenja za stadion, pa je dolazak potrajao. Bilo je izvesno da ćemo propustiti početak utakmice. Sedenje pored wall of fame u senci se odužilo, ali ekipa je nakon pola sata stigla. Red je bio ogroman, pa je ulazak na stadion trajao pola sata. Ovom prlikom se zahvaljujemo Aleksu Vodenliću koji je obezbedio karte za ovu utakmicu.

Imali smo odlična mesta uz levu faul liniju u 15. redu. Sunce je przilo ali nas to nije sprečilo da odgledamo utakmicu do kraja.

Već na samom početku Cubsi vode sa 3-0, da bi na početku treće izmene već bilo 6-0 za ekipu iz Chicaga. Svi su pomislili da je tu kraj utakmice jer su do tada Cubsi bili bolji tim. Ipak, krajem treće, Brewersi se vraćaju sa tri poena i na semaforu stoji 6-3. Ništa posebo se ne dešava do kraja sedme izmene, kada počinje ludilo. Ekipa iz Milwakee sa tri poena izjednačava, a na tribinama grmi.

Cubsi ne uspevaju da urade ništa u napadu, ali domaćin u osmoj izmeni pravi nova dva poena i preokreće rezultat na 8-6, što je na kraju bio konačan rezultat. Zanimljivo je da smo sedeli blizu levog outfileda u kojem je za Brewers igrao Christian Yelich, koji je između izmena loptice za zagrevanje bacao u publiku. U poslednjoj izmeni, bacio je lopticu na naš deo tribine, a Matija Đokić volšebno stiže do iste, niko ne zna kako! Nadamo se da će tako i u infieldu da hvata.

Odlazak sa utakmice je bio, takođe, zanimljiv. Verbalna svađa navijača u pokretu, više komična, dotakla je i naše igrače, pa je tako Wyatt nešto dobacio, jedna devojka se složila sa tim, pa je sa njim i Damjanom Nikolićem skoro do kola raspravljala o, ko zna čemu.

Ako je dolazak za prvi automobile bio lak, onda se može reći da je odlazak bio “pakao”, jer je ekipa provela u redu za izlazak preko sat vremena. Auto koji je došao na prednji parking, bez većih problema zaputio se u Outlet mall, na putu za Whitewater.

Zbog manjka mesta i mnogo stvari, otišli smo do rent-a-car-a na aerodromu u Milwakee-ju, gde je Ron Feemster uzeo kola sa kojima će ići na aerodrom u Chicago na dan puta. Tako smo se razdvojili u tri grupe, pa je pao još jedan kraći šoping u okolini Milwakee-ja.

Dolazak u smeštaj značio je pakovanje i čišćenja soba, kako bi sve ostavili kako smo našli.

Jutro donosi završno pakovanje, pregled soba i pakovanje stvari u kola. Ron, Wyatt i Walker Feemester su se pozdravili sa igračima i trenerima, jer su imali let malo ranije iz Chicaga.

Četvrti jul doneo je male promene u saobraćaju u Whitewateru, pa je malo duže nego planiralo trajalo izlaženje iz gradića koji je deset dana bio domaćin reprezentacije Srbije.

Na aerodrom O’Hare smo stigli posle skoro dva sata vožnje. Naravno, putovanje nije bilo gotovo, jer smo morali da ostavimo automobile u predgrađu Chicaga, Nilesu, odakle nas preuzima i vozi do aerodroma John Vodenlich.

Pozdrav uz veliko HVALA treneru na svemu što je uradio za reprezentaciju Srbije u deset dana.

Čekiranje je prošlo brzo i lako. Avion za Amsterdam je bio  poluprazan, pa je posle poletanja došlo do “velike seobe”, jer su svi pohrlili ka praznim mestima. Znali smo još pre dva meseca da nam je otkazan prvobitno rezervisani jutarnji let Amsterdam-Beograd i da imamo preko 12 sati da čekamo između dva leta, pa je plan bio da se poseti Amsterdam. No, nije to baš išlo po planu, jer je Amsterdam zadesilo veliko nevreme, koje je prevrtalo autobuse, čupalo drveće i pokvarilo nam planove. Tog dana je centar nejvećeg holandskog grada bio zatvoren. Bilo je skoro nemoguće doći do centra grada jer ni autobusi ni vozovi nisu išli do centra. Jedino što je ostalo da se ispuni vreme je bilo spavanje.

Naravno, oluja je sve poremetila, pa je i let za Beograd pomeren za dva sata, što je produžilo ionako već dug boravak na aerodromu.

Let do Beograda trajao je malo više od dva sata. Kada smo sleteli, poznata lica su bila u odboru za doček, pa smo nakon pozdravljanja otišli svojim kućama…

POGLEDAJTE SLIKE:

Novi dan i nova utakmica sa Dabrovima iz Cumberlanda. Stigao je i Mark Fuller, koji je, umesto da bude trener, preuzeo odgovornost glavnog sudije na utakmici.
Vreme idelano za igru, Srbija ponovo domaćin, a na brdu za Srbiju novopridošli Aleksandar Rivera, koga je na ovu utakmicu doveo, još jedno poznato lice, Christian Bokić. Inače, majka Aleksandra Rivere je Srpkinja, što se vidi po tečnom srpskom govoru mladog bacača Srbije.

Povela je Srbija u prvoj izmeni sa 2-0, da bi vođstvo povećala u trećoj izmeni na 3-0. Pored odličnog bacanja Rivere i napad je bio odličan, pa je Srbija završila sa 11 udaraca. Riveru menja Walker Feemster koji nastavlja gde je stao njegov prethodnik. Na kraju rezultat je 10-0 za Srbiju za drugu pobedu na turneji. Usledilo je zajedničko fotografisanje igrača, trenera i sudija.

Opet moramo da napomenemo i da se zahvalimo roditeljima iz Cumberlanda, kao i Marku Fulleru na organizovanom ručku posle utakmice. Mark je svim članovim reprezentacije podelio poklone, kape i majice.

Posle ručka i druženja sa igračima „dabrova“ krenulo se u dugo iščekivani šoping u Gurnie Mills, inače veliki outlet centar udaljen oko sat vremena od Whitewatera. Nije bilo mnogo vremena ali se po popunjenosti gepeka i automobila videlo da je šoping bio kvalitetan. U povratku, ekipa je svratila do radnje po večeru i doručak.

SLIKE:

Cumberland, ekipa Marka Fullera, inače velikog prijatelja bejzbola u Srbiji ali i u Evropi, bila je gost reprezentaciji Srbije u Whitewateru. Na zagrevanju je izgledalo da je protivnik po meri i da će biti interesantna utakmica.Za Srbiju je na brdu bio Wyatt Feemster, koji nije baš počeo sjajno i dozvolio tri poena u prvoj izmeni gostima iz severnog gradića u Visconsinu. Nešto drugačije je izgledala druga izmena, kada Srbija smanjuje vođstvo na 4-1. Sve je bila bolja odbrana Srbije, ali i napad se drastično poboljšao, jer je krajem treće izmene rezultat 4-3 za ekipu iz Cumberlanda.

Srbija posle primljenog poena krajem četvrte izmene prelazi sa 6-5 u vođstvo, koje Beawersi anuliraju početkom pete izmene sa dva nova poena. Ispostaviće se da je ovo vođstvo od 7-6 američke ekipe i poslednje na ovoj utakmici. Srbija sa sedam novih poena krajem pete izmene stiže do nedostižnog vođstva. Do kraja, Srbija pravi još poena za konačnih 17-11 i prvu pobedu na američkoj turneji.Ovim putem želimo da se zahvalimo ekipi i roditeljima ekipe Cumberland Beawers, koji su posle utakmice organizovali roštilj za sve igrače i trenere.

Završetak utakmice nije bio i završetak događaja za našu ekipu za taj dan. Odmah nakon tuširanja, ekipa se ponovo uputila ka Milvokiju. Nedaleko od Whitefish Bay-a, nalazi se stadion na kojem igraju Lakeshore Chinooks, ekipa koja igra u Northwood League (liga u kojoj uglavnom igraju koledž igrači). Nakon lagane vožnja od sat i po, čekale su nas karte na blagajni, ali i cela ekipa iz Cumberlanda. Stadion prelep, pored jezera Michingen, a naš domaćin igra protiv Green Bay Rockers, koji su boljeplasirani tim na tabeli. Poveli su domaći već u prvoj izmeni sa 1-0, da bi sve do četvrte taj rezultat bio aktivan, kada na 1-1 smanjuje ekipe iz Green Bay-a. U jednom momentu počela je dosadna kiša, koja nije oterala publiku sa stadiona, već je samo naterala da se sakrije ispod nadstrešnica.

Zanimljivo je bilo na delu tribina gde je bila reprezentacija Srbije, kada je u jednom momentu došla maskota, velika riba pod imenom Gill Chinook. Gill se slikao sa našom ekipom, pali su i poljupci, sve u svemu zabavno. Trčalo se i po faul ballove, pa su neki od igrača uspeli da stignu do loptica i dobiju potpise igrača obe ekipe. Na terenu, promena rezultata, sa tri poena Rockersi dolaze do vođstva (4-1) što je bio i konačan rezultat, iako je domaćin imao prednost u udarcima (7-5). Po završetku utakmice, delovalo je čudno, jer niko nije odlazio sa stadiona. Posle par minuta bilo je jasno i zašto. Gase se svetla na stadionu i počinje petanaestnominutni vatromet povodom velikog predstojećeg praznika, Dana nezavisnosti (4. jula). Uzdasi i vriska na tribinama, neverovatno!

Povratak u Whitewater ličio je kao i svakog dana, deca su prespavala skoro ceo put i nakon sat vremena smo stigli do soba u studentskom centru.

SLIKE:

Sedmi dan boravka u SAD doneo je malu promenu. Zakazana je utakmica protiv Blue Dukes, inače šampiona države Wisconsin u ovoj godini. Dolazak na teren (koji je pravljen po nacrtima terena Warhawksa) na severu Milvokija u Whitefish Bay trajao je oko sat i po vremena.

Teren je smešten u bloku u samom naselju, okružen kućama, pa komšije sa prozora mogu da gledaju utakmice. Naš tim je imao tu čast da su Jay Wojicinski i Andrew Bergholz bili treneri na ovoj utakmici. Inače su obojica vodili Blue Dukes ove godine do titule državnog šampiona.

Utakmica nije bila ništa posebno za Srbiju. Na mestu startnog pitchera počeo je David Prokić, koji je solidno odradio svoj deo posla, ali odbrana nije baš radila tokom utakmice. Nastavio je kao pičer Aleksandar Stefanović, koji je i završio utakmicu. Kanacan rezultat je bio 15-0 za domaćine. Iako su posle utakmice „Vojvode“ morale biti brze jer su igrale na turniru nedaleko od Milvokija, roditelji igrača su se potrudili i organizovali ručak za svu decu. Pritom je svaki naš igrač dobio poklon od Milwakee Brewersa (majice, kačket i termos) koju je obezbedio Craig Counsell, trener Brewersa. Ručak je protekao u druženju igrača, trenera i roditelja, nakon čega je naša ekipa otišla na tuširanje u srednju školu.

Pre odlaska na Summerfest, ekipa je završila u obližnjem šoping molu, u kom su igrači „odradili“ kratki šoping uz par anegdota. John Vodenlich je oko 14h okupio ekipu i krenulo se na Summerfest inače jedan od najvećih muzičkih festivala u svetu. Održava se od daleke 1968. godine, a od 1999. godine drži Ginisov rekord po navećoj poseti od preko 800.000 posetilaca. Promašeni put i ludnica u Milvokiju, naterali su ekipu da sa parkinga trči do ulaza jer su se karte mogle podići samo do 15h. Zanimljivo je da svako ko je imao obeležje UWW (majicu, kačket, dux....) dobio besplatnu kartu za ulaz na festival. Dugo je trajao ulazak, čekajući trenera i neke igrače, ali posle dogovora, usledilo je razdvanje i odlazak na nekoliko pozornica.

Rok, kantri, tehno, pa čak i indijski rok, sve je bilo u opticaju, pa je tako starija ekipa završila na John Waite (poznati hit iz 80-tih: Missing you), dok su mlađi posle kratkog zadržavanja sa trenerima odlučili da potraže nešto zanimljivije. Manjali su se dogovori oko povratka u Whitewater, a napokon posle četiri i po sata boravka krenulo se „kući“. Put do Whitewatera potrajao je nešto više od sat vremena uz kratko zaustavljanje u restoranu brze hrane Chick-fil-A na insistiranje dece.

SLIKE: